Davor Gobac i njegova Psihomodo pop ekipa za svoj novi album »Digitalno nebo« zaslužuju najoštrije kiritike i osude, a povod tom palcu dolje je jedan jedini – predugo se nakon »Ćiribu, ćiriba« objavljenog 2014. godine čekalo na novi album! Pet godina! Punih pet godina Gobac i društvo ljenčarili su po Zagrebu i okolici, umjesto da se malo potrude i puno ranije podare nam »Digitalno nebo«, briljantan retro rock album prepun radosti plesa i oslobađanja energije uz magiju rock and rola.

Svih šesnaest pjesama s jedanaestog studijskog albuma zagrebačkih genijalaca trest će, udarati i rasturati s najrazličlitijih nosača zvuka, te svakako i koncertnih prostora jer su idealne baš za nastupe uživo. Ekipa koja je na sceni već više od tri i pol desetljeća složila je za kraj 2019. godine jedan od najboljih, najšarmantnijih, najritmičnijih i najrasplesanijih albuma u svom bogatom opusu. Sve na ovom sjajnom albumu diše i pleše u zanosnom ritmu rocka, bilo da je riječ o temeljima rocka iz davnih, davnih pedesetih, garažnom zvuku šezdesetih, boogie i glam rocku sedamdesetih ili njegovim veličanstvima punku i novom valu.

Gobac i ekipa još su početkom osamdesetih godina prošlog stoljeća pili s rock izvora, učili se potom sami kroz bezbrojne koncerte i sjajne albume srži rocka, te u međuvremenu postali iznimno respektabilna grupa čiji je svaki koncert malo slavlje rocka, a isto se to moće reći i za »Digtalno nebo« koje unatoč svom »elektronskom« nazivu ne nudi nimalo elektronike, već samo čisti pravi bazični rock. Od šesnaest pjesama ljubiteljima grupe već su itekako poznate rasplesana i ludo zarazna »Ako želiš biti moja«, čvrsta »Sve će biti u redu«, te »Deja vu«, sjajna obrada Ramones hita »Oh, Oh I Love her So« s albuma »Leave Home«.

Opusti se i uživaj

Ako su vam se tri pjesme dopale, dopast će vam se i sve ostalo. Uvodna naslovna »Digitalno nebo« kroz jake ritmične udare gitare, rifove i solaže plovi i prema obalama psihodelije šezdesetih uz temeljni stih »jedino što stvarno želim, to si ti« koji pjesmu pretvara u ljubavnu. Odlična »Mirno spavaš« koja ljubavnu bol iskazuje kroz za Gopca tipične stihove »Ti mirno spavaš bejbe, dok moje srce gori« sva je u twang gitarama surf rocku šedesetih, a »Brz ko munja« nekontrolirani je i otkačeni starinski garažni rock and roll s puno davnašnjih »je, je« dodataka i atmosferom davnih, davnih plesnjaka, dok »Vampir« u petoj Psihomodo pop brzini nastavlja špartati po plesnom podiju oživljavajući Chuck Berry/Bo Didley nasljeđe u maničnom ritmu starinskog rock and rolla.

Briljantna je »Tuga«, obrada starog hita »Sorrow« kojeg je proslavio David Bowie na svom albumu »Pin Ups«, a original su davne 1965. godine potpisali McCoys. »Red, rad i mir« s briljantnim new vave uvodnim rifom prva je okrenuta kritici suvremenog društva uz sjajne back vokale, a na tom je tragu i već spomenuta »Sve će biti u redu« koja budi sedamdesete i uz briljantan saksofon nudi klasični Psihomodo pop savjet koji glasi – opusti se i uživaj u letu! Jednostavnost koja se pretvara u genijalnost ono je što i glazbom i tekstom nudi »Ako želiš biti moja« na koju je nemoguće ne skrenuti pažnju kad čujete Gopca kako pjeva »Ako želiš biti moja bejbi, prvog onog majmuna odjebi«, a stvari postaju još privlačnije kad ostatak ekipe zasvira jer se uz jedan ovakav Psihomodo pop dragulj i ne može drugo nego – plesati, plesati, plesati…

Dva bisera

»La la la« pjesma je o nestašnoj rock and roll bakici, a »Banana« će ritmom i jasnim erotskim konotacijama biti novi koncertni hit pri čemu i kroz ovu pjesmu Gobac i PP pokazuju kako su u stanju potencijalno loš vic na granici neukusa pretvoriti u dobru zezanciju.
»Ona me ne voli« histeričnim pjevanjem i kaotičnim ritmom prati tekst o ljubavnom porazu, dok je »Alkohol« najava uozbiljenja i djelomičnog usporavanja ritma čemu pridonosi Gobac »recitiranjem« koje prate gitare stvarajući potrebno rock ozračje kroz koje se stihovima kritizira prevelika sklonost alkoholu.

Za kraj ekipa čuva jedinu donekle baladičniju skladbu, sjajnu »Oko 6 ujutro« u kojoj rade svašta – koriste elemente latino zvuka, oponašaju Štulića, podsjećaju na The Pogues… i sve to u alko himni koju itekako razumiju oni koji su znali dočekati šest ujutro u društvu alkohola ili sličnih opijata.

Bonus nudi dva bisera – »Božićna« je posvećena nekom starom gadu i sigurno se neće slušati na polnoćkama, ali hoće na punk okupljanjima, a isto je i s obradom teme »Narodna«, kult pjesme riječkih Parafa koja je zasluženo našla mjesto na ovom iznimnom retro rock albumu koji istodobno potvrđuje kako rock ima i prošlost i budućnost. Imaju je i Psihomodo pop čiji novi album, nadamo se, nećemo čekati punih novih pet godina.

Posveta Tigranu

Album je, što je vrlo bitno, posvećen prerano preminulom članu grupe, odličnom bubnjaru Tigranu Kaleboti čiji se bubanj čuje na sedam pjesama. Producent albuma je Srđan Sekulović Skansi, a album je sniman u Lemon production studiju, osim pjesma »Sve će biti u redu« i »Ona me ne voli« koje su snimljene u RSL studiju sa Steveom Albinijem, poznatim svjetskim producentom i snimateljem koji je snimao između ostalog i Led Zeppeline i Nirvanu.

Komentari

komentara