U ponajboljoj tradiciji žestokog beogradskog garage rocka, začetog još tamo davnih novalnih osamdesetih uz Koju i njegove nezaboravne sastave Šarlo akrobata i Disciplina Kitschme, mlađahni BG trojac (Boris Vlastelica, gitara i glas, Milena Milutinović bubanj i glas te Ana-Marija Cupin, bas i glas) dobro nam već znan pod imenom Repetitor nudi nam na svom trećem studijskom albumu mangupski nazvanom »Gde ćeš« novu visokooktansku energetsku rock bombu koja razara agresivnim ritmom, moćnim rifovima i kontroliranom bukom.

Osam novih Repetitor pjesama oduševit će njihove i sve fanove mračnog i žestokog garažnog rocka, a u ponuđenih tridesetak minuta nema niti jedne jedine sekunde mira i odmora.

Hajdučki tereni

Poštujući valjda onu da će se odmarati kad umru, cure i dečko iz Repetitora već uvodnom »Suženi snovi« kroz hipnotičko ponavljanje ritma uvode nas u rock trans koji je pojačan razularenim distorzijama, a agresivnoj glazbi odgovara i tekst u kojem opis erotskog »duela« sugerira kako su on i ona više borci no ljubavnici. Naslovnom »Gde ćeš« dominira snažni rif koji nosi sve pred sobom i vrlo agresivni i kaotični (B’ 52’s) ženski vokali s optužbom nekom mlakonji kojeg cure pitaju zašto ne dovrši priču kad su već pri kraju. I dok u toj skladbi gitare podižu spomenik neprolaznom Hendrixu, »Jataci« su sa svojim kotrljajućim snažnim ritmom i iznimno moćnim rifom posveta Nirvani i grungeu devedesetih, a tekstom outlaw pjesmama prenesenim, naravno, na domaće hajdučke terene »Kralj ničega« u jednom je svom dijelu sjajna igra riječima (»kralj nemanja, ničega, gubljena vremena«) s »masnim« a la Black Sabbath ili Sonic Youth rifom, a odlična »Crvena«, najduža i najkompleksnija skladba albuma (5.25), ujedno i jedina »sporija« (ako se taj pojam kod ove grupe uopće može koristiti), nudi ponajbolje stihove i poruku kako u današnjem svijetu treba sići s uma da bi se postalo normalan i dio prirode. Najveću količnu agresivnosti, kako u tekstu, tako i u glazbi nude »Ako te ikada« u kojoj Vlastelica poručuje djevojci »ako te ikada vidim s nekim ko nimalo ne liči na mene, onda ću odmah na njega da krenem, onda na tebe, na kraju na sebe« pojačavajući prijetnje masivnim zvukom punih The Stooges distorzija, a još je mračnija i divljija »Beskraj« u kojoj će se stariji slušateljima kroz stihove »Zakopat ćemo tvog dečka u pustinji, opljačkati ćemo prvu pumpu i krenuti u beskraj i nitko se za nama neće okrenuti« svakako sjetiti briljantnog filma »Badlands« pa očigledno i mlađahne Beograđane čija slika u unutrašnjem dijelu omota albuma zaziva baš taj film i te likove. Za kraj trojka Vlastelica, Milutinović, Cupin ostavlja skladbu »Ekspedicija« s mračnim ozračjem besperspektivnosti jer »nema drugog izlaza«.

Visoki napon

Sve u svemu Repetitor su ne samo ostali na tragu onog što su već pokazali odličnim albumima »Sve što vidim je prvi put« (2008.) i »Dobrodošli na okean« (2012.), već su, kako piše u pratećem materijalu njihove diskografske kuće Moonlee Records, novim »zvučnim zidom viskog napona« ispručili bezbroj rafala »bijesa, straha, nasilja, bola i frustracije«. To je, između ostalog, i dio definicije rock glazbe pa je nedvojbeno kako je »Gde ćeš« pravi čistokrvni garage rock album, idealan za koncerte na kojima sigurno postaje još bolji jer ova glazba i nije namijenjena studiju.

Komentari

komentara